PIŠITE NAM
POZOVITE
060 5377735

CILJEVI

Osnovni ciljevi karate škole Jishin Karate Do su sledeći:

  1. vaspitanje,
  2. razvoj socijalnih veština,
  3. razvoj samopoštovanja i samopouzdanja,
  4. zdravstveni ciljevi,
  5. pravilno disanje,
  6. razvoj motivacije,
  7. razvoj koncentracije,
  8. prevencija agresivnog oblika ponašanja,
  9. razvoj i kanalisanje mašte.  

VASPITANJE

Karate do je škola života. Vaspitni kodeks na kom je zasnovan pozitivno utiče na oblike ponašanja svih koji ga vežbaju. U okviru njega postoje određeni protokoli. Vaspitni program ćemo prikazati kroz protokole rei – izažavanja zahvalnosti i poštovanja.

Rei se formalno iskazuje kroz naklon. Vežbačima se na početku ukazuje na to da naklon u japanskoj kulturi, iz koje potiče karate, nije potčinjavanje, već izražavanje poštovanja i zahvalnosti. U okviru karate obuke izvodi se pet osnovnih naklona – rei.

Dojo rei – naklon prostoru u kom se vežba, i koji se izvodi pred ulazak i pred izlazak.

Bukvalni prevod za dojo (izgovara se do-đo ili do-džo) je mesto gde se vežba put. Put se odnosi na razvoj veštine. Učitelji objašnjavaju, sve dok ovo znanje ne bude usvojeno, da treba da imamo posebno poštovanje prema mestu na kome upoznajemo sebe, na kome provodimo lepe trenutke, na kome se trudimo, znojimo, družimo, pobeđujemo, ali i suočavamo se sa izazovima.

Na prvom mestu to je sala za karate. Učitelji sugerišu da se karate može izvoditi bilo gde: u nekoj drugoj sali, u sobi, na livadi, na terenu, ali i iza zatvorenih očiju, kada uveče legnu u krevet. Pre vežbanja, učenici odaju počast prostoru u kome vežbaju. Izvode magiju kojom jedan običan prostor pretvaraju u poseban, samo njihov, u kome upoznaju sebe, napreduju, razvijaju se. Čarolija se aktivira naklonom.

Prostor u kom se razvijaju se poštuje i na taj način što se u njemu održava red i mir. Učitelji redovno ukazuju na to da se ovo ne odnosi samo na karate, već i na njihov svakodnevni život. I njihova soba, njihova učionica, njihova ulica, njihov park, kao i cela planeta, takođe je njihov dojo, prema kome treba da imaju poštovanja i pridržavaju se onih pravila ponašanja koja tamo važe.

Sensei ni rei – naklon učitelju.

Učenicima se objašnjava da je pozdrav učitelju, na početku i na kraju časa, jedan čin međusobnog prihvatanja. Naklanjaju se istovrameno, i učitelj, i učenici, koji stoje u vrsti ispred njega. Kroz taj naklon učenici pristaju da uče od učitelja, a on pristaje da ih podučava, ali takođe i da od njih uči. Uči kako da bude još bolji učitelj.

Prihvatanjem učitelja za svog vodiča, učenici pristaju na tri osnovna pravila:

Učitelju se ne protivi i ne govori ne – učenicima se objasni da istog časa kada se to desi, prestaje međusobno poverenje, i poštovanje, i učitelj više ne može da bude njihov učitelj, kao ni oni njegovi učenici.

Učitelju se ne kaže: „Ne mogu!“ – nego je, umesto toga, učenik dužan da pokuša.

Učitelju se ne kaže: „Ne umem!“ – nego je, takođe, učenik dužan da proba.

Učitelji ukazuju na to da učenici isto treba da poštuju i osećaju zahvalnost prema svojim roditeljima, prema starijima, prema učiteljima i vaspitačima u školi i u vrtiću.

Otaga ni rei – naklon drugom vežbaču.

Drugi vežbači su njihovi saborci, ali i pomagači u ovladavanju veštinom. Kako je karate borilačka veština, tako je onaj koji se nalazi ispred, potencijalna pretnja. Iskazivanjem poštovanja svom sparing partneru, deca uče da pokažu poštovanje svojim suparnicima, protivnicima. Uče da ih poštuju. U okviru dogovorene borbe, a kasnije i slobodne borbe sa svojim drugovima i drugaricama, deca imaju razne životne benefite:

  • stiču veštinu ovladavanja sopstvenim osećanjima,
  • suočavaju se sa izazovima,
  • reakcijom na kontrolisani bol koji može nastati u okviru vežbanja karate tehnike u parovima, ona poput vakcine primaju „udarce“ i očvšćuju, ali i znaju da nisu sama u tome, već da „istu sudbinu“ dele sa svojim prijateljima sa kojima će se tren kasnije igrati, juriti, smejati, uživati,
  • kada ona odaju poštovanje svom sparing partneru, i on istovremeno njima odaje poštovanje i to je odnos međusobnog poverenja i samopoštovanja.

Kata rei – naklon pred početak i na kraju kate.

Kate su formalne karate koreografije, prikaz serije tehnika, koje su unapred zadate i koje se izvode kao karate borba. Kate praktikuju i majstori karatea. Ona je za njih veoma važna vežba koja pokazuje njihovu veštinu i kojoj se oni vraćaju iznova i iznova, postajući sve veštiji i otkrivaju njene nove dimenzije.

Naklon pred početak i na kraju kate je simbolični čin poštovanja prema zamišljenim protivnicima ka kojima je upućena tehnika u kati.

U vaspitnom smislu, to je čin kojim se dete koncentriše i dodatno promišlja o akciji koju će preduzeti.

Shomen ni rei – naklon prema začetniku veštine, odnosno pravca.

Poštovanje ovih protokola kod dece razvija odnos koji izgrađuju prema samima sebi (razvijaju samopoštovanje), prema svojim saborcima (poštovanje prema drugima sa kojima dele isti status), poštovanje prema učitelju (kako prema učitelju karatea, tako i prema starijima, roditeljima,  prema učiteljima u školi, vaspitačima), prema prostoru u kom vežbaju (a tako i prema prostoru u kom uče i pored karatea, odnosno, njihove učionice, njihove sobe, njihove kuće, njihove ulice, cele prirode), a preko  prostora opet prema samima sebi, jer prostor se poštuje jer oni u njemu borave, i u njemu uče.

Pored pravila ponašanja u skladu sa karate kodeksom, poštovanjem pravila u zabavno-rekreativnim igrama, koje su deo procesa zagrevnja, ili nagrada za uloženi trud, deca, takođe, razvijaju odnos prema društvenim normama.

SOCIJALNE VEŠTINE

Na prvom mestu, čim se dete upisuje u karate školu Jishin Karate Do, ono se predstavlja postojećoj grupi i aktivno se radi na njegovom povezivanju sa grupom i prihvatanju od strane grupe. Tokom obuke učitelji kod dece svesno razvijaju veštine međusobne komunikacije, saradnje i međusobnog poštovanja. Svako dete se na taj način oseća posebno i zaštićeno.

Deca imaju otvoren i direktan odnos kako sa svojim drugarima, tako i sa svojim učiteljima. Deca se podstiču da uvek kažu ono što im je na umu i na duši. Najčešće probleme kod dece uoče sami učitelji, pre nego što im se deca i obrate, na šta, prema proceni, mogu razgovarati samostalno sa detetom ili sa roditeljima.

RAZVOJ ODNOSA PREMA SEBI

Svakom detetu se kroz rad na karate tehnici ukazuje na to da je ono posebno. Svako ima različite mogućnosti. Svako na različit način uči. Svako stiče veštinu drugačijom brzinom.

Majstorstvo u karateu se postiže kada pokreti postanu sastavni deo samog vežbača. Kada oni nisu kopije učiteljevih pokreta. Osim toga, majstorstvo u karateu nije samo u formi pokreta, već povezanosti između duha i tela. Da bi se ovo majstorstvo postiglo, deca moraju da veruju u sebe, da imaju predstavu o svom telu, to da njihovo telo nije jedini njihov oblik postojanja, već da imaju i dušu, da je njihova duša dobro kada se osećaju dobro u svom telu, a karate im pomaže u tome.

ZDRAVSTVENI CILJEVI

Vežbe koje se koriste na časovima i njihovo doziranje zavise od uzrasta dece. Kod najmlađih se najviše radi na vežbama koordinacije, spretnosti, lateracije, kontrole oko-ruka i oko-noga, korektivne vežbe. Kod malo starijih su zastupljene i vežbe brzine i snage, uz poštovanje pravila određenih igara, radi se i na svesnoj repeticiji određenih vežbi, kod još starije dece ide se na svesno usvajanje karate tehnike. Najvašnija specifična osobina karate vežbi je da u je njihovom izvođenju uključena kompletna muskulatura. Ravnomerno se razvijaju svi mišići na telu. Karate pokreti su ispraćeni istovremenom kontrakcijom svih mišića, čime se dobija na snazi. Pokreti se izvode najvećom mogućom brzinom, čime se uvežbava brzina. Kretanje je specifično i jačaju se mišići nogu. Karate pokreti su ispraćeni specifičnim metodama disanja.

PRAVILNO DISANJE

Disanje je jedan od najvažnijih izvora energije. Za razliku od hrane, koju unosimo (ako je pravilno rasporedimo) pet puta dnevno, i vode, koju pijemo otprilike po čašu na sat, izlaganja suncu, bavljenja rekreativnim aktivnostima, koje se sve izvode u ograničenom periodu u toku dana, disanje obavljamo stalno, bez prestanka. Ovaj jako važan izvor energije je vrlo zapostavljen, i većina dece, a takođe i odraslih, nedovoljno koristi ovaj izvor energije. To za posledicu ima nedostatak energije, ali i pojavu raznih bolesti. Na časovima posvećujemo posebnu paćnju pravilnom disanju, ne samo kroz karate pokrete, već i u bloku vežbi za disanje koji se izvodi jednom do dvaput u okviru svakog časa.

MOTIVACIJA

Osnovni vaspitni model koji koriste učitelji karate škole Jishin Karate Do je motivisanje. Ono se odvija na tri osnovna nivoa.

Jedan nivo je pohvala, ili podsticaj, za uloženi trud, kao i pohvala, ili podsticaj, za izvođenje zadate vežbe.

Drugi nivo su poučne prične i motivacione poruke.

Treći nivo je razvoj koncepta u okviru kojeg učenici sami sebe motivišu da ne odustaju. Usled nemogućnosti da urade zadate vežbe ili da pobede onaj deo sebe koji ih sprečava da napreduju, ne samo u karate veštini, nego i u životu, deca dižu ruke i kažu da im je dosadno, da ih mrzi, pružaju otpor. Ovaj deo njihovog bića smo nazvali Mrza.

Koncept Mrze je sledeći: Svi ljudi imaju u sebi svetlu i tamnu stranu. Svetla strana ih gura u napredak, tamna koči. Svetlu stranu smo nazvali Ja, a tamnu Mrza. Mrza ima mnogo naličja, a njegova jedina svrha je da nas ukoči i spreči nas da napredujemo. Mrzom nazivamo i ona stanja koja nas čine zlovoljnim.

Protiv Mrze se borimo tako što smo osmislili pokrete za savladavanje ovih osećanja. Tako što ga prepoznamo, već smo na putu da ga savladamo. Koncept Mrze smo proširili i na celokupni program karate borbe, koja je, u svojoj suštini, ne borba između ljudi, već borba između energija. Suprotstavljene sile su upravo svetlost i tama. Njihov međusobni odnos čini nas, čini sve. Naš cilj je da između njih napravimo onaj srazmer koji će nas uvek voditi ka što boljim nama samima.

KONCENTRACIJA

Same karate vežbe, zbog prirode njhovog izvođenja, već razvijaju koncentraciju. Pored toga, sistem treninga je takav da je za praćenje časa neophodno da se bude koncentrisan. Učitelji se obraćaju deci, razgovaraju sa njima i traže odgovore. Dopuštaju deci da sama nalaze neka logična rešenja za usvajanje određenih karate pokreta, tehnika, savladavanje predstavljenih izazova, za šta deca treba da imaju mogućnost da čuju, razmisle i izlože rešenje, čime se podstiče celokupni proces mišljenja, za šta je potreban fokus pažnje.

PREVENCIJA AGRESIVNOG OBLIKA PONAŠANJA

Među osnovnim ciljevima je i prevencija agresivnog ponašanja. Ovi ciljevi se postižu kroz permanentnu promociju zdravog načina života, s jedne strane, ali i na prepoznavanje i reagovanje na sopstveno i na tuđe agresivno ponašanje. Tokom obuke se pažnja posvećuje i detektovanju nasilja, korenima njegovog pojavljivanja i reakciji na njega. Ovo se osvešćuje kroz metod razgovora i dramatizacije.

RAZVOJ I KANALISANJE MAŠTE

Jedna od specifičnosti obuke za karatistu je i zamišljanje protivnika. Da bi se zadati karate pokreti izvodili pravilno, oni se ne rade samo sa partnerom, već se rade i „u prazno“. Da bi se ovim pokretima dao  smisao, potrebno je da vežbači zamisle protivnika. Njegov stas, njegovu udaljenost, njegovu brzinu, njegovu snagu. U našoj karate školi se zamišljeni protivnik poistovećuje sa nama samima. On je naš negativ. Najjači i najbrži upravo mi. Ako ga savladamo, pobedili smo sebe, a najveća pobeda je upravo pobeda nad samima sobom. 

Osim u učenju osnovne tehnike, veština zamišljanja je potrebna i kod izvođenja kata. Bez zamišljenog protivnika u kati, pokreti koji se izvode neće imati karate smisla.

Bliže o metodama koje koristimo na treninzima, pročitajte ovde.

Ako ste zainteresovani da vaše dete postane naš učenik, pišite na srazmerno@gmail.com ili pozovite 060 5377735