Kod dece školskog uzrasta istovremeno su prisutna dva suprotna negativna trenda. Jedan je da se deca nedovoljno bave fizičkim aktivnostima, a drugi je da su hiper aktivna. Kod jedne treba podsticati pokret, kod druge ga pravilno kanalisati i raditi na psihološkim osobinama i povećanju koncentracije. Ovo je izazov koji je stavljen pred sve nas koji se aktivno bavimo decom.
I jedan i drugi aspekt problema sa kojim se deca susreću, i zbog čega ne mogu da se usklade sa sopstvenom prirodom, najčešće su uzrokovani spoljnim faktorima: predugim gledanjem televizije, mobilnog, nedovoljno boravljenje u prirodi, školski sistem koji decu prikiva za klupu značajan deo dana, nedovoljno podsticana kultura kretanja, nepravilna ishrana, stres od prevelikih očekivanja od strane roditelja i nastavnika.
Kada bi se ovi faktori isključili, odmah bi se osetio napredak. Ipak, ti faktori su sastavni deo današnje svakodnevice. Njihovom suzbijanju prethodi restrukturacija društva.
„Budi promena koju želiš da vidiš“, govorio je Gandi. Sa vizijom društva u kome su ljudi zadovoljni sobom, usklađeni sa prirodom u sebi i prirodom oko sebe, mi svoje đake vaspitavamo u tom maniru. Pokreti koji se izvode u karateu samo su jedan deo naše prakse koja vodi do upoznavanja sebe i ispunjavanja sopstvenih psihičkih i fizičkih potencijala.
Svako dete vežba tako da pokret koji izvodi postane njegov lični pečat. Priča koja se nalazi iza pokreta je večita borba između dobra i zla, svetlosti i tame, suprotnosi koje nas čine. Deca vežbajući trude se da pobede sebe, da napreduju.
U karateu koji mi vežbamo nisu bitni pobeda niti poraz, već stalno usavršvanje karaktera.
Više o ciljevima naše karate škole pročitajte ovde.